jednoga dana ući će
lav
dočepaće moju ruku
malo iznad lakta
moju staru ruku
moju izboranu ruku što je
bacala kocke i
kriknuću
u spavaćoj sobi
ništa mi neće biti jasno
a on će biti
prejak za MENE
i ljudi će ulaziti -
žena, ljubavnica, vanbračni sin,
stranac sa ulice i
lekar
I svi će gledati
a lav ih još neće dirati
i onda će moja ruka nestati
a lekar će prisloniti
stetoskop na moje grudi
zamoliće me da kašljem
i onda se okrenuti ka drugima i reći
postoji šansa
ali mislim da
odlazi - šok i gubitak
krvi.
jebeš ga, i ja to znam,
a sada mi lav grabi
drugu ruku
pokušavam da ga sprečim
njegov rep obara sliku sa zida
sliku Holandske vetrenjače i
ribnjaka.
LEP JE DAN I
SVET DOBRO IZGLEDA
osećam da bih voleo da
plivam ili pecam ili spavam
ispod drveta
ali lav me
NE PUŠTA
onda i moja druga ruka
nestaje
ljudi su klekli da se
pomole
svi sem lekara
lav razdire moje
grudi
pokušavajući da dopre do
srca
tražim od lekara da mi pripali
cigaretru i
on to čini
zatim
ulazi
sveštenik
lav još ne dira
sveštenia
čuo sam za
lava
kako je ponekad brz a ponekad
spor
znam da obično više voli starije ljude
mada ponekad jede čak i
bebe ili mladiće i
devojke
svevišnji Bože! spasi me! spasi me!
vrištim
ali ljudi se ne
pomeraju
puštaju lava da me
proždire
sveštenik mumla zapeve koje
ne razumem
lekar mi okreće leđa i gleda
kroz prozor
juli je mesec
s ukusom putera u vazduhu
a ja naglo postajem
stvar uspomene
dok pred očima vidim
moljca, cvrčka, goluba, lešinara i
ANĐELA
kako gore
lav proždire MOJE SRCE
i lekar navlači čaršav preko moje
glave
rano je jutro
veoma rano
jutro
i pristojni ljudi još su
u
krevetu
većina njih spava s lošim zadahom
i retko ko od njih vodi
ljubav
i većina njih
još nije
KAO JA.
Charles Bukowski
lav
dočepaće moju ruku
malo iznad lakta
moju staru ruku
moju izboranu ruku što je
bacala kocke i
kriknuću
u spavaćoj sobi
ništa mi neće biti jasno
a on će biti
prejak za MENE
i ljudi će ulaziti -
žena, ljubavnica, vanbračni sin,
stranac sa ulice i
lekar
I svi će gledati
a lav ih još neće dirati
i onda će moja ruka nestati
a lekar će prisloniti
stetoskop na moje grudi
zamoliće me da kašljem
i onda se okrenuti ka drugima i reći
postoji šansa
ali mislim da
odlazi - šok i gubitak
krvi.
jebeš ga, i ja to znam,
a sada mi lav grabi
drugu ruku
pokušavam da ga sprečim
njegov rep obara sliku sa zida
sliku Holandske vetrenjače i
ribnjaka.
LEP JE DAN I
SVET DOBRO IZGLEDA
osećam da bih voleo da
plivam ili pecam ili spavam
ispod drveta
ali lav me
NE PUŠTA
onda i moja druga ruka
nestaje
ljudi su klekli da se
pomole
svi sem lekara
lav razdire moje
grudi
pokušavajući da dopre do
srca
tražim od lekara da mi pripali
cigaretru i
on to čini
zatim
ulazi
sveštenik
lav još ne dira
sveštenia
čuo sam za
lava
kako je ponekad brz a ponekad
spor
znam da obično više voli starije ljude
mada ponekad jede čak i
bebe ili mladiće i
devojke
svevišnji Bože! spasi me! spasi me!
vrištim
ali ljudi se ne
pomeraju
puštaju lava da me
proždire
sveštenik mumla zapeve koje
ne razumem
lekar mi okreće leđa i gleda
kroz prozor
juli je mesec
s ukusom putera u vazduhu
a ja naglo postajem
stvar uspomene
dok pred očima vidim
moljca, cvrčka, goluba, lešinara i
ANĐELA
kako gore
lav proždire MOJE SRCE
i lekar navlači čaršav preko moje
glave
rano je jutro
veoma rano
jutro
i pristojni ljudi još su
u
krevetu
većina njih spava s lošim zadahom
i retko ko od njih vodi
ljubav
i većina njih
još nije
KAO JA.
Charles Bukowski
Нема коментара:
Постави коментар