субота, 28. април 2012.

"DRUGI PORTFOLIO"




Izašao negde '40-ih, urednica Karis Krozbi, iz Blek San presa, udovica Harija Krozbija koji je pisao o samoubistvu i Crnom Suncu dok nije umočio jedne noći jednoj prostitutki u hotelu u Parizu, i tako sam se u dvadeset četvrtoj prijavio u Portfolio i bio prihvaćen...
prošla je godina ili dve, totalno sam lud i pokušavam da postanem pisac, živim u kolibi od ter papira za 1.25 dolara nedeljno u Atlanti, bez vode, bez grejanja, bez struje...
osećam se gore od Kafke i možda bednije od Turgenjeva, gladujem, sve je otišlo, razbaštinjen sam od strane roditelja koji i onako ništa nisu ni imali, bez novca sam, nemam prebijenu paru ali imam marke i koverte i staru adresu Portfolia i adresu Kej Bojl, pišem oboma pisma od pet, šest strana objasnjavajuci šta je ostalo od moje duše i tela - oboje ubrzano nestaju, šaljem ih na poštu i čekam, ja čekam i čekam, pokušavam da ukradem jabuku sa tezge sa voćem, hvataju me, sramota me, nikad ranije nisam ni pokušavao da kradem, i čekao sam i čekao sam, i moja kirija od dolar i dvadeset pet centi je prispela ali mogu da se provučem jer vlasnik tog mesta umire, bas kao i ja, mnoštvo Isusa na mnoštvu krstova, i tako nekako, Kej Bojl nije nikada odgovorila, ta velika liberalka, ta velika zaštitnica ugnjetenih, ionako nikada nisam voleo njen književni stil, ugladjen, bez oštrine. Molio sam za deset dolara, obećao povraćaj, i vratio bih, takav sam ja...
A onda , stiže pismo od Karis Krozbi, Portfolio je mrtav ali ona se seća moje priče, ona sada živi u zamku u Italiji i posvetila je život tome da pomaže siromašnima, ima mnogo sirotih u selu ispod zamka i bilo joj je baš drago što me čula...
-nije bilo novca u pismu, tresao sam stranice stalno iznova u mojoj crnoj daščari, smrzavao sam se spolja i unutra i sedeo sam u mojoj tankoj kalifornijskoj košulji i pantalonama i rastrgao sam kovertu i pregledao pomno - ništa. Zar su Italijanski siromasi vredniji od Američkih, da li njihovi stomaci teže podnose glad?
napustio sam Atlantu pevajući;
i, vozom na zapad, sa skitnicama sa pruge -  i morao sam da se tučem sa celom gomilom momaka jer se nisam smejao njihovim masnim i dosadnim i predvidljivim vicevima, "Nesto nije u redu sa tobom, čoveče!" "Daa... znam za to... samo nemoj da mi prilaziš, jebo te!"... dok me stari putnički vagon sa prasnjavim i blatnjavim prozorima nosio iz JEDNOG PAKLA U DRUGI...

PORTIONS FROM A WINE - STAINED NOTEBOOK
CHARLES BUKOWSKI

ustupila:
Žaklina
Živković


недеља, 22. април 2012.

"TVOJE"



Žene iz moje prošlosti i dalje se trude da dopru do mene
skrivam se u mračne plakare i navlačim kapute
preko glave...

na hipodromu sedim u ložama
pušim cigaretu za cigaretom
gledam kako konji izlaze na smotru
i osvrćem se preko ramena...

idem do šaltera da stavim opkladu i
dupe od ove izgleda kao što je 
izgledalo dupe od one.
bežim od nje.

a onda kosa one tamo možda krije nju pod sobom.
odlazim iz jebenih loža i
sedam na tribine...

ne Želim povratak u proŠlost.
ne Želim povratak tih 
dama iz moje proŠlosti,
ne Želim ponovo da probam, ne Želim 
opet da ih vidim čak ni u silueti;
sve ih dajem, sve njih, svim drugim željnim
muškarcima, neka slobodno uzmu te puslice,
te sise, ta dupeta, te butke, te mozgove
i njihove majke i očeve i sestre i
braću i decu i pse i bivše ljubavnike
i sadasnje ljubavnike, SVE MOGU DA IH UZMU i
sve ih pojebu,
ako im je do toga...

bio sam grozan i ljubomoran tip koji nije umeo
da ih ceni, niti je imao razumevanja za
njih, i najbolje je da su sada sa drugima, 
jer je to bolje za njih i
bolje za mene,
pa kad zovu ili pišu ili ostavljaju
poruke
mogu sve da ih uputim na njihova nova
fina poznanstva....

NE ZASLUŽUJEM to što one imaju i želim da
tako i ostane...

Charles Bukowski

The People Look Like Flowers At Last 


ustupila:Žaklina Živković

субота, 14. април 2012.

"O LIMENKAMA PIVA I KUTIJAMA ŠEĆERA"

 taj vo, ja,

hladno mi je noćas

ovog jutra

u 4

spao sam na jednu limenku piva i dve

cigare;

žena i dete sele se u

sredu;

na radiju svira škotska melodija,

a stara peć mumla

hum, hum, hum.



kad bih samo mogao da zaspim.

nikako da zaspim.



smrt ne dolazi uvek kao bomba

ili debela kurva

smrt ponekad puzi pedalj-po-pedalj

kao sićusni pauk što puzi po tvom stomaku

dok spavaš.



to vam nije ništa novo,

znam...



moje skeletske šake mole se noćas

mole se nečemu

ne znam

čemu.

moje šake drže ovu cigaru

nad mojim ispražnjenim

snom...



ja sam

kao neki masan vic

pričan suviše često

pričan suviše kasno

kada ljudi nisu više u stanju

da se smeju...



na stolu je kutija.

čitam etiketu, na njoj piše:

merenje šecera: 1 funta u prahu

staje u 4 i po šolje; 1 funta u kristalu

staje u 2 i po šolje, itd.



najzad, evo novog sveta! sedim zagledan u kutiju

zaboravivši sve:

generala Granta

supu od graška

itd.



taj vo, ja, hladno mi je noćas.

sutra idem do dućana da uzmem prazne kutije

da bi mogle da spakuju svoje

stvari. žena čuva sva moguća pisma, trake,

fotografije. devojčica , naravno, ima svoje

male dečje igračke...



još mi se čita. čitam limenku od piva. piše:

vareno od čiste izvorske vode sa Stenovitih planina

koja se pretvara u mokraću; vareno od mesa koje

se pretvara u obrok za crve;

vareno od ljubavi koja se pretvara u ništa; moja zemlja

i tvoja zemlja; moj grob i tvoj grob; ukus

meda;

noćni san o zlatu; došao sam ovim putem

pre nekog vremena i onda otišao: varen, jeban,

zajmljen i varan u ime

Života...



pijem to pivo.

platio sam ga...



sada je pola 6 ujutro i mnogi su ljudi jebali

i spavali, i sada izlaze iz svojih malih snova dok me

čovek na radiju pita hoću li da zajmim novac na

račun moje kuće...



to već mogu da prespavam. mogu da spavam misleći:

mozda će sledeći put biti pobune na ulicama

mozda će mi dopustiti da im se pridruzim

čak iako je moja koža pogrešne senke,

i dok se oni bore za kadilake

i kolor-televizore

ja ću se boriti za nešto drugo -

za nešto

sto mi

za sada

nije jasno

šta...



ali ce možda kad se probudim sve biti jasno.

za sada je

gašenje cigare

čekanje da se dućan otvori i raspored
presvlačenje ovih prljavih

gaća..

Charles Bukowski
The People Look like Flowers At Last


ustupila:
Žaklina Živković

недеља, 8. април 2012.

JEBAČ

Bio sam sumanuti muški
bolid,bio sam sa R. i K. i 
M. i L.
i stalno smo se jebali i

bilo je svađa i penis
me boleo od stalnih
svršavanja
sisao sam sise

turao glavu među bedra
bio sam odozgo
bio sam odozdo

nisam mogao da se setim
poslednjih sedam puta.



dobijao sam grčeve dok 
bih sedeo i pio pivo
sedao sam na naočare

za čitanje
čvorovi vena iskakali su

mi na slepoočnicama.
patio sam od zubobolje
leđobolje
glavobolje

bušne gume na svakom koraku
patio sam od zatvora
nisam se češljao
ali JEBAO SAM-
ponekad bih bio dole

a i ona bi bila dole
"kad ja počnem",rekla bi,"i ti počni"...

neprestano sam stajao
u kupatilima s mokrim
prostirkama.
nisam bio u stanju da
operem šolju
ali JEBAO SAM i borio se
sa R.i K. i M.i L.
stalno su pretile da će me

ostaviti a ja ih uopšte
nisam razumeo.
nisam bio uspešan u ratu
sa ženama
bio sam previše ozbiljan
a one previše uspešne
u tome.
bile su mudrije od mene

a meni je bilo sve gore i gore.
što sam ih više JEBAO i borio se s njima
bilo mi je sve gore i gore.

postao sam totalno nesposoban:
nisam bio u stanju da otvorim vrata
ili se javim na telefon,
da namestim krevet
obrijem se
operem zube
stizale su mi opomene za
neplaćen telefon
opomene za vodu i struju
za neplaćen porez
kiriju
osiguranje
poslao sam zahtev ze obnovu registracije
ali kad je rešenje stiglo
odmah sam ga izgubio...
ali JEBAO SAM
slušao sam ječanje
R.i K. i M.i L. koje je zvučalo stvarno
ali nikad nisam pitao neku od njih
da li je svršila
ja bogami jesam
svaki put.

koža mog penisa bila je ranjiva
na dodir-kao vatra-

lekar je rekao da mu nije ništa,
rekao je:"pobogu,dajte mu malo
odmora,godinu dana pauze,nađite 
neki drugi hobi".
ali JEBAO SAM dalje

smejao sam se
mada bez radosti
mučio me čir,ostario sam pet
godina za šest meseci
ali ljubomora me ipak satirala

mozak mi je proključao
namerno sam vozio automobil,
gubio poslove,nalazio poslove,
gubio ih,neprestano pio
i pušio,patio sam od nesanice
koža mi se ljuštila sa nadlanica

izgubio sam apetit
ali sam i dalje JEBAO i nisam znao
kako da se iščupam
bio sam zarobljen među nogama
dignutim ka plafonu
čovek koji to radi

nanovo i nanovo i nanovo...


čaršavi,jastuci,zavese,roletne
sise,guzice,pičke
vonj ljubavi,ponekad i vonj sexa

neprekidno
sa R.i K. i M.i L.


ali često u najuzbudljivijim
i najstrastvenijim trenucima
poželeo bih da sam opet
ONAJ STARI USAMLJENI TIP
što sedi u bioskopu sa
kesom kokica
dok svuda oko mene sede parovi
jedno pored drugog,

ZAJEDNO...
Charles Bukowski