"DRUGI PORTFOLIO"

Izašao negde '40-ih, urednica Karis Krozbi, iz Blek San presa, udovica Harija Krozbija koji je pisao o samoubistvu i Crnom Suncu dok nije umočio jedne noći jednoj prostitutki u hotelu u Parizu, i tako sam se u dvadeset četvrtoj prijavio u Portfolio i bio prihvaćen...
prošla je godina ili dve, totalno sam lud i pokušavam da postanem pisac, živim u kolibi od ter papira za 1.25 dolara nedeljno u Atlanti, bez vode, bez grejanja, bez struje...
osećam se gore od Kafke i možda bednije od Turgenjeva, gladujem, sve je otišlo, razbaštinjen sam od strane roditelja koji i onako ništa nisu ni imali, bez novca sam, nemam prebijenu paru ali imam marke i koverte i staru adresu Portfolia i adresu Kej Bojl, pišem oboma pisma od pet, šest strana objasnjavajuci šta je ostalo od moje duše i tela - oboje ubrzano nestaju, šaljem ih na poštu i čekam, ja čekam i čekam, pokušavam da ukradem jabuku sa tezge sa voćem, hvataju me, sramota me, nikad ranije nisam ni pokušavao da kradem, i čekao sam i čekao sam, i moja kirija od dolar i dvadeset pet centi je prispela ali mogu da se provučem jer vlasnik tog mesta umire, bas kao i ja, mnoštvo Isusa na mnoštvu krstova, i tako nekako, Kej Bojl nije nikada odgovorila, ta velika liberalka, ta velika zaštitnica ugnjetenih, ionako nikada nisam voleo njen književni stil, ugladjen, bez oštrine. Molio sam za deset dolara, obećao povraćaj, i vratio bih, takav sam ja...
A onda , stiže pismo od Karis Krozbi, Portfolio je mrtav ali ona se seća moje priče, ona sada živi u zamku u Italiji i posvetila je život tome da pomaže siromašnima, ima mnogo sirotih u selu ispod zamka i bilo joj je baš drago što me čula...
-nije bilo novca u pismu, tresao sam stranice stalno iznova u mojoj crnoj daščari, smrzavao sam se spolja i unutra i sedeo sam u mojoj tankoj kalifornijskoj košulji i pantalonama i rastrgao sam kovertu i pregledao pomno - ništa. Zar su Italijanski siromasi vredniji od Američkih, da li njihovi stomaci teže podnose glad?
napustio sam Atlantu pevajući;

i, vozom na zapad, sa skitnicama sa pruge -  i morao sam da se tučem sa celom gomilom momaka jer se nisam smejao njihovim masnim i dosadnim i predvidljivim vicevima, "Nesto nije u redu sa tobom, čoveče!" "Daa... znam za to... samo nemoj da mi prilaziš, jebo te!"... dok me stari putnički vagon sa prasnjavim i blatnjavim prozorima nosio iz JEDNOG PAKLA U DRUGI...

PORTIONS FROM A WINE - STAINED NOTEBOOK
CHARLES BUKOWSKI

ustupila:
Žaklina
Živković