субота, 14. април 2012.

"O LIMENKAMA PIVA I KUTIJAMA ŠEĆERA"

 taj vo, ja,

hladno mi je noćas

ovog jutra

u 4

spao sam na jednu limenku piva i dve

cigare;

žena i dete sele se u

sredu;

na radiju svira škotska melodija,

a stara peć mumla

hum, hum, hum.



kad bih samo mogao da zaspim.

nikako da zaspim.



smrt ne dolazi uvek kao bomba

ili debela kurva

smrt ponekad puzi pedalj-po-pedalj

kao sićusni pauk što puzi po tvom stomaku

dok spavaš.



to vam nije ništa novo,

znam...



moje skeletske šake mole se noćas

mole se nečemu

ne znam

čemu.

moje šake drže ovu cigaru

nad mojim ispražnjenim

snom...



ja sam

kao neki masan vic

pričan suviše često

pričan suviše kasno

kada ljudi nisu više u stanju

da se smeju...



na stolu je kutija.

čitam etiketu, na njoj piše:

merenje šecera: 1 funta u prahu

staje u 4 i po šolje; 1 funta u kristalu

staje u 2 i po šolje, itd.



najzad, evo novog sveta! sedim zagledan u kutiju

zaboravivši sve:

generala Granta

supu od graška

itd.



taj vo, ja, hladno mi je noćas.

sutra idem do dućana da uzmem prazne kutije

da bi mogle da spakuju svoje

stvari. žena čuva sva moguća pisma, trake,

fotografije. devojčica , naravno, ima svoje

male dečje igračke...



još mi se čita. čitam limenku od piva. piše:

vareno od čiste izvorske vode sa Stenovitih planina

koja se pretvara u mokraću; vareno od mesa koje

se pretvara u obrok za crve;

vareno od ljubavi koja se pretvara u ništa; moja zemlja

i tvoja zemlja; moj grob i tvoj grob; ukus

meda;

noćni san o zlatu; došao sam ovim putem

pre nekog vremena i onda otišao: varen, jeban,

zajmljen i varan u ime

Života...



pijem to pivo.

platio sam ga...



sada je pola 6 ujutro i mnogi su ljudi jebali

i spavali, i sada izlaze iz svojih malih snova dok me

čovek na radiju pita hoću li da zajmim novac na

račun moje kuće...



to već mogu da prespavam. mogu da spavam misleći:

mozda će sledeći put biti pobune na ulicama

mozda će mi dopustiti da im se pridruzim

čak iako je moja koža pogrešne senke,

i dok se oni bore za kadilake

i kolor-televizore

ja ću se boriti za nešto drugo -

za nešto

sto mi

za sada

nije jasno

šta...



ali ce možda kad se probudim sve biti jasno.

za sada je

gašenje cigare

čekanje da se dućan otvori i raspored
presvlačenje ovih prljavih

gaća..

Charles Bukowski
The People Look like Flowers At Last


ustupila:
Žaklina Živković

1 коментар: