taj vo, ja,
hladno mi je noćas
ovog jutra
u 4
spao sam na jednu limenku piva i dve
cigare;
žena i dete sele se u
sredu;
na radiju svira škotska melodija,
a stara peć mumla
hum, hum, hum.
kad bih samo mogao da zaspim.
nikako da zaspim.
smrt ne dolazi uvek kao bomba
ili debela kurva
smrt ponekad puzi pedalj-po-pedalj
kao sićusni pauk što puzi po tvom stomaku
dok spavaš.
to vam nije ništa novo,
znam...
moje skeletske šake mole se noćas
mole se nečemu
ne znam
čemu.
moje šake drže ovu cigaru
nad mojim ispražnjenim
snom...
ja sam
kao neki masan vic
pričan suviše često
pričan suviše kasno
kada ljudi nisu više u stanju
da se smeju...
na stolu je kutija.
čitam etiketu, na njoj piše:
merenje šecera: 1 funta u prahu
staje u 4 i po šolje; 1 funta u kristalu
staje u 2 i po šolje, itd.
najzad, evo novog sveta! sedim zagledan u kutiju
zaboravivši sve:
generala Granta
supu od graška
itd.
taj vo, ja, hladno mi je noćas.
sutra idem do dućana da uzmem prazne kutije
da bi mogle da spakuju svoje
stvari. žena čuva sva moguća pisma, trake,
fotografije. devojčica , naravno, ima svoje
male dečje igračke...
još mi se čita. čitam limenku od piva. piše:
vareno od čiste izvorske vode sa Stenovitih planina
koja se pretvara u mokraću; vareno od mesa koje
se pretvara u obrok za crve;
vareno od ljubavi koja se pretvara u ništa; moja zemlja
i tvoja zemlja; moj grob i tvoj grob; ukus
meda;
noćni san o zlatu; došao sam ovim putem
pre nekog vremena i onda otišao: varen, jeban,
zajmljen i varan u ime
Života...
pijem to pivo.
platio sam ga...
sada je pola 6 ujutro i mnogi su ljudi jebali
i spavali, i sada izlaze iz svojih malih snova dok me
čovek na radiju pita hoću li da zajmim novac na
račun moje kuće...
to već mogu da prespavam. mogu da spavam misleći:
mozda će sledeći put biti pobune na ulicama
mozda će mi dopustiti da im se pridruzim
čak iako je moja koža pogrešne senke,
i dok se oni bore za kadilake
i kolor-televizore
ja ću se boriti za nešto drugo -
za nešto
sto mi
za sada
nije jasno
šta...
ali ce možda kad se probudim sve biti jasno.
za sada je
gašenje cigare
čekanje da se dućan otvori i raspored
presvlačenje ovih prljavih
gaća..
Charles Bukowski
The People Look like Flowers At Last
ustupila:
Žaklina Živković
hladno mi je noćas
ovog jutra
u 4
spao sam na jednu limenku piva i dve
cigare;
žena i dete sele se u
sredu;
na radiju svira škotska melodija,
a stara peć mumla
hum, hum, hum.
kad bih samo mogao da zaspim.
nikako da zaspim.
smrt ne dolazi uvek kao bomba
ili debela kurva
smrt ponekad puzi pedalj-po-pedalj
kao sićusni pauk što puzi po tvom stomaku
dok spavaš.
to vam nije ništa novo,
znam...
moje skeletske šake mole se noćas
mole se nečemu
ne znam
čemu.
moje šake drže ovu cigaru
nad mojim ispražnjenim
snom...
ja sam
kao neki masan vic
pričan suviše često
pričan suviše kasno
kada ljudi nisu više u stanju
da se smeju...
na stolu je kutija.
čitam etiketu, na njoj piše:
merenje šecera: 1 funta u prahu
staje u 4 i po šolje; 1 funta u kristalu
staje u 2 i po šolje, itd.
najzad, evo novog sveta! sedim zagledan u kutiju
zaboravivši sve:
generala Granta
supu od graška
itd.
taj vo, ja, hladno mi je noćas.
sutra idem do dućana da uzmem prazne kutije
da bi mogle da spakuju svoje
stvari. žena čuva sva moguća pisma, trake,
fotografije. devojčica , naravno, ima svoje
male dečje igračke...
još mi se čita. čitam limenku od piva. piše:
vareno od čiste izvorske vode sa Stenovitih planina
koja se pretvara u mokraću; vareno od mesa koje
se pretvara u obrok za crve;
vareno od ljubavi koja se pretvara u ništa; moja zemlja
i tvoja zemlja; moj grob i tvoj grob; ukus
meda;
noćni san o zlatu; došao sam ovim putem
pre nekog vremena i onda otišao: varen, jeban,
zajmljen i varan u ime
Života...
pijem to pivo.
platio sam ga...
sada je pola 6 ujutro i mnogi su ljudi jebali
i spavali, i sada izlaze iz svojih malih snova dok me
čovek na radiju pita hoću li da zajmim novac na
račun moje kuće...
to već mogu da prespavam. mogu da spavam misleći:
mozda će sledeći put biti pobune na ulicama
mozda će mi dopustiti da im se pridruzim
čak iako je moja koža pogrešne senke,
i dok se oni bore za kadilake
i kolor-televizore
ja ću se boriti za nešto drugo -
za nešto
sto mi
za sada
nije jasno
šta...
ali ce možda kad se probudim sve biti jasno.
za sada je
gašenje cigare
čekanje da se dućan otvori i raspored
presvlačenje ovih prljavih
gaća..
Charles Bukowski
The People Look like Flowers At Last
ustupila:
Žaklina Živković
...od dna do vrha nije tako težak put,ako se krene...
ОдговориИзбриши