петак, 24. август 2012.

"KAO CVET NA KIŠI"

 skratio sam nokat na srednjem

prstu

desne ruke

sasvim kratko

i počeo da trljam njenu pičku

dok je sedela na krevetu

razmazujući losion po rukama

licu

i sisama

posle kupanja.

onda je pripalila cigaretu:

"nemoj da te ovo ometa ",

pušila je i nastavila da utrljava

losion.

ja sam nastavio da joj trljam pičku.

"hoćeš jabuku?" upitao sam.

"hoću", rekla je, "imaš li je?"

ali imao sam nju-

počela je da se uvija

onda se obrnula na bok,

ovlažila je i rastvorila se

kao cvet na kiši.

onda se obrnula na stomak

i njeno prekrasno dupe

pogledalo je ka meni

a ja sam zavukao ruku i ponovo

došao do pičke.

posegla je rukom i dohvatila mi

kurac, obrtala se i uvijala,

navalio sam

lice mi je utonulo u masu

crvene kose koja je u slapovima

padala s njene glave

i moj odebljali kurac ušao je

u čudo.

kasnije smo se šalili na temu

losiona, cigareta i jabuke.

onda sam izašao i doneo neku

piletinu i rakove i pomfri i kolače i

kupus-salatu, pa smo jeli.

rekla mi je

kako joj je dobro bilo i pojeli

smo piletinu i rakove i pomfri i

kolače i svu kupus salatu.


Charles Bukowski




среда, 15. август 2012.

" NAVUČENA ROLETNA "

 Ono što mi se sviđa kod tebe, rekla mi je, je što si grub - vidi samo kako tu sediš sa konzervom piva u ruci i cigarom u ustima, i pogledaj taj prljavi dlakavi stomak kako ti štrči ispod košulje... izuo si cipele i imaš rupu na desnoj čarapi i palac ti viri napolje ...nisi se obrijao 4 ili 5 dana, zubi su ti žuti a obrve obešene i sasvim raščupane, i imaš dovljno ožiljaka da se bilo ko usere od straha... telefon ti uvek zvoni dok si u kadi i prekriven je masnoćom i pola sranja koje držiš u frižideru je pokvareno... nikada ne pereš kola, nedelju dana stare novine su ti razbacane po podu, čitaš prljave časopise i nemaš tv, ali naručuješ da ti piće donesu kući i daješ dobar bakšiš... i najbolje od svega ne naganjaš ženu da pođe u krevet sa tobom... deluješ jedva zainteresovano i kada razgovaram sa tobom, ništa ne kažeš, samo se osvrćeš po sobi ili češeš vrat kao da me ne čuješ... u sudoperi držiš jedan stari nakvašeni peškir i Musolinijevi sliku na zidu i nikada se ni zbog čega ne žališ, i nikada ne postavljaš pitanja, i poznajem te već 6 meseci... ali i dalje nemam pojma ko si ti...ti si kao neka NAVUČENA ROLETNA-  ali to je ono što mi se sviđa kod tebe- tvoja grubost: žena može da nestane iz tvog života i da te stvarno brzo zaboravi kada te napusti, stvari za nju mogu da krenu samo NABOLJE, luče.... ti mora da si najbolja stvar koja se ikad može desiti devojci koja se nalazi između prošlog i sledećeg frajera i trenutno nema šta da radi... ovaj prokleti viski je sjajan... hajde da igramo skrebl...



Charles Bukowski



петак, 10. август 2012.

" VAŠE OBJAVE - IZBOR - 2


Odbojna mi je bila svaka ideja da postanem nesto, od toga mi je bilo muka... Da se ozenim, napravim decu, odlazim nekud na posao svakog bozjeg dana i vracam se. Ni u ludilu... Zar je covek samo zato stvoren: da izdrzi sve to i onda umre! Radije bih negde pra sudove,vracao se u svoju rupu i pio dok ne zaspim... :)

I zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke disanja
ili molitve ili pevanja radija
ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini – odjebite,
nije pravi dan,
nije prava noć,
nije pravi čas,
ne, to nije dokaz neučtivosti,
ja ne želim nikoga da povredim, pa čak ni mrava
ali ponekad skupljam dokazni materijal za onu vrstu ljudi
za koju treba ipak malo sortiranja.

‎''Sjeo sam na kauč. Lijepo je bilo napiti se. Došao sam do zaključka da će mi uvijek biti milo da se napijem. Piće je uklanjalo banalnost, a kad bi dovoljno često mogao da se ukloniš od banalnosti, možda bi izbjegao da i sam postaneš banalan.''



svi ti ogorčeni, bedni, usamljeni ljudi što se
osećaju uskraćeno, iznevereno od sveta, oni okrivljuju
život, okrivljuju okolnosti, okrivljuju druge,
dok su u stvari
oni
totalno neprimamljivi, pokorno neoriginalni,
kukavni i nepokretni, utonuli u samosažaljenje,
ništa ne rade kako treba, i dalje se osećaju jalovo,
šireći zemljom svoje jadikovke, svoje mržnje -
beživotnih očiju u središtu ničega, ti milioni ljudskih
grešaka, idući iz dana u dan i noći u noć kroz
svoje kastrirane nagone,
što vređa samu zemlju, vređa sve živo,
ta pustoš
užas sve te
pustoši.

Mase
~ Charles Bukowski

‎...ne možemo da plačemo, i to pomaže smejanju...to je kao izbacivanje snova, ideala,otrova .............Buk-




Draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada beru paradajz, grašak, čak i pamuk; ljudi i žene umiru pod suncem. Ljudi i žene umiru po tvornicama ni za što, za neku crkavicu... Čujem zvuk ljudskih života razderanih na parčiće. Ti ne znaš koliko sreće imamo.

Charles Bukowski


Sve bih dala da se jednom napijem sa njim...

‎"Razlika između umjetnosti i života je u tome što je umjetnost podnošljivija."

To je tužna činjenica, ali ne slažem se gotovo ni sa kim koga poznajem.
Mislim da je većina filmova užasna, a televizija još gora.
Ništa toliko ne mrzim kao dokoni razgovor. Istraživanje svemira mi je dosadno i mogu da nađem više toga zanimljivog u dnevnim novinama nego u sveukupnoj literaturi svih vekova.
Srećan sam što sam sedim ovde u tri noću i sečem nokte na nogama misleći usput o mom omiljenom filozofu koji je rekao:
,,ja sam mornar Popaj živim u kontejneru volim da plivam sa s' krivonogim ženicama i toj sum što sum što sum"

stavi to u svoju lulicu i popuši...

Milja Krstovic

‎......a sad se slika okrece na ledja, i preko obline ramena vidim polovinu usta,jedno oko,i skoro ceo nos...ostatak je skriven, ali znam da si savremeno moderno zivo delo,mozda ne besmrtno ali vodili smo ljubav....molim te nastavi da hrces...


недеља, 5. август 2012.

Čarls Bukovski-Charles fans-: " O ŽENAMA I SPAVANjU "

Čarls Bukovski-Charles fans-: " O ŽENAMA I SPAVANjU ":   Ja nisam guru, ja nisam vođa.... Pijem svoje vino, kladim se na konje i pišem pesme. I vidiš, TO JE SVE... Ja nemam ništa da kažem ni o...

" O ŽENAMA I SPAVANjU "

 Ja nisam guru, ja nisam vođa.... Pijem svoje vino, kladim se na konje i pišem pesme. I vidiš, TO JE SVE... Ja nemam ništa da kažem ni o čemu. A nema tu šta ni da se kaže.... Što manje govorim, to se bolje osećam...Jesi li ikada pokušao da ćutiš ceo dan? Od trenutka kad se probudiš pa do trenutka kad ponovo zaspiš? Ili još bolje, da prespavaš ceo dan i zaboraviš sve? Probudiš se sledećeg dana i osećaš se sjajno....Ljudi previše rade, previše govore….evo mene opet, dajem kao neke savete, ali znaš već šta mislim...Moj problem je što obično ŽIVIM SA NEKOM ŽENOM. Pokušavao sam to da izbegnem, ali uvek se na kraju nekako nađem sa nekom... Kada sam sâm, držim se svoga plana skoro uvek. Imam i periode kada se osećam slabo ili depresivno... Jebi ga! Ili kada ne mogu ništa da jedem. U tom slučaju ja odem u krevet na 3-4 dana. Zamračim celu sobu i prosto odem da spavam. Probudim se u neko doba... Iskenjam se. Ispišam... Salijem u sebe jedno pivo i vratim se opet u krevet... Iz toga izađem potpuno preporođen za sledeća 2 ili 3 meseca. TO MI DAJE MOĆ... Mislim da će jednog dana ljudi reći, OVAJ PSIHOPATA JE ZNAO nešto što medicina još ne zna...Svako bi trebao otići da spava kad mu loše krene i jednostavno odustati od svega na 3 ili 4 dana. I onda se vratiti kao nov... Ali mi smo toliko opsednuti sa tim kako moramo ustajati, raditi i ponovo ići na spavanje...Ima jedna žena sa kojom živim sada, pojavi se oko 1 posle podne i ja joj kažem: “Spava mi se, idem da spavam.” Ona odgovara:”Šta? Hoćeš da spavaš, pa tek je jedan poslepodne!” Ali u tom trenutku mi čak ni ne pijemo! Dođavola, šta drugo da radim nego da idem da spavam... Ljudi su zakovani za procese. Ustani... Lezi... Radi nešto... Ustani, radi nešto, idi na spavanje... Ustani... Ne mogu se izvući iz tog začaranog kruga. Videćeš, jednog dana ljudi će reći:”Bukovski je znao.”Lezi, odspavaj 3-4 dana dok ne povratiš svoje životne sokove, a onda ustani, pogledaj oko sebe i RADI TO ŠTO TREBA DA RADIŠ...


Charles Bukowski




среда, 1. август 2012.

- SMEŠNO, ZAR NE? -

Kad smo bili deca
potrbuške ležeći na travi

često smo pričali o tom -

...kako bismo želeli da umremo...
i svi bismo se uvek složili u istoj stvari:
...SVI SMO ŽELELI DA UMREMO JEBUĆI
(bez obzira što niko od nas nije do tada ništa jebao)
...a sada kad teško da smo više deca, 
više mislimo o tome kako da NE UMREMO...
i bez obzira što smo spremni
...mnogi od nas više bi voleli da to učine SAMI...
...ispod čaršava,
sada kad su
mnogi od nas
...SJEBALI SVOJE ŽIVOTE...

...Smešno, zar ne?

Charles Bukowski