Odbojna mi je bila svaka ideja da postanem nesto, od toga mi je bilo muka... Da se ozenim, napravim decu, odlazim nekud na posao svakog bozjeg dana i vracam se. Ni u ludilu... Zar je covek samo zato stvoren: da izdrzi sve to i onda umre! Radije bih negde pra sudove,vracao se u svoju rupu i pio dok ne zaspim... :)
I zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke disanja
ili molitve ili pevanja radija
ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini – odjebite,
nije pravi dan,
nije prava noć,
nije pravi čas,
ne, to nije dokaz neučtivosti,
ja ne želim nikoga da povredim, pa čak ni mrava
ali ponekad skupljam dokazni materijal za onu vrstu ljudi
za koju treba ipak malo sortiranja.
nije prava noć,
nije pravi čas,
ne, to nije dokaz neučtivosti,
ja ne želim nikoga da povredim, pa čak ni mrava
ali ponekad skupljam dokazni materijal za onu vrstu ljudi
za koju treba ipak malo sortiranja.
''Sjeo sam na kauč. Lijepo je bilo napiti se. Došao sam do zaključka da će mi uvijek biti milo da se napijem. Piće je uklanjalo banalnost, a kad bi dovoljno često mogao da se ukloniš od banalnosti, možda bi izbjegao da i sam postaneš banalan.''
svi ti ogorčeni, bedni, usamljeni ljudi što se
osećaju uskraćeno, iznevereno od sveta, oni okrivljuju
život, okrivljuju okolnosti, okrivljuju druge,
dok su u stvari
oni
totalno neprimamljivi, pokorno neoriginalni,
kukavni i nepokretni, utonuli u samosažaljenje,
ništa ne rade kako treba, i dalje se osećaju jalovo,
šireći zemljom svoje jadikovke, svoje mržnje -
beživotnih očiju u središtu ničega, ti milioni ljudskih
grešaka, idući iz dana u dan i noći u noć kroz
svoje kastrirane nagone,
što vređa samu zemlju, vređa sve živo,
ta pustoš
užas sve te
pustoši.
Mase
~ Charles Bukowski
kukavni i nepokretni, utonuli u samosažaljenje,
ništa ne rade kako treba, i dalje se osećaju jalovo,
šireći zemljom svoje jadikovke, svoje mržnje -
beživotnih očiju u središtu ničega, ti milioni ljudskih
grešaka, idući iz dana u dan i noći u noć kroz
svoje kastrirane nagone,
što vređa samu zemlju, vređa sve živo,
ta pustoš
užas sve te
pustoši.
Mase
~ Charles Bukowski
...ne možemo da plačemo, i to pomaže smejanju...to je kao izbacivanje snova, ideala,otrova .............Buk-
Draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada beru paradajz, grašak, čak i pamuk; ljudi i žene umiru pod suncem. Ljudi i žene umiru po tvornicama ni za što, za neku crkavicu... Čujem zvuk ljudskih života razderanih na parčiće. Ti ne znaš koliko sreće imamo.
Charles Bukowski
Sve bih dala da se jednom napijem sa njim...
"Razlika između umjetnosti i života je u tome što je umjetnost podnošljivija."
To je tužna činjenica, ali ne slažem se gotovo ni sa kim koga poznajem.
Mislim da je većina filmova užasna, a televizija još gora.
Ništa toliko ne mrzim kao dokoni razgovor. Istraživanje svemira mi je dosadno i mogu da nađem više toga zanimljivog u dnevnim novinama nego u sveukupnoj literaturi svih vekova.
Srećan sam što sam sedim ovde u tri noću i sečem nokte na nogama misleći usput o mom omiljenom filozofu koji je rekao:
,,ja sam mornar Popaj živim u kontejneru volim da plivam sa s' krivonogim ženicama i toj sum što sum što sum"
stavi to u svoju lulicu i popuši...
Нема коментара:
Постави коментар