"GLAD"

 Mnogo sam puta bio gladan
ali posebno vreme na koje
sada mislim
bilo je u Njujorku,
noć je počinjala
a ja stajao pred izlogom
restorana...
u tom izlogu
bilo je pečeno prase,
bez očiju,
s jabukom u ustima...
jadno prokleto prase,
jadan prokleti ja,
iza praseta
unutra
bili su ljudi
sedeli za stolovima
razgovarali, jeli, pili.
Ja nisam bio jedan od tih ljudi.
Osećao sam srodstvo sa prasetom.
Bili smo ulovljeni na pogrešnom
mestu
u pogrešno
vreme.
Zamislio sam sebe u izlogu,
bez očiju, pečenog, s jabukom u
ustima,
to bi privuklo rulju.
"ej, nema baš puno šminke na njemu!"
"ruke su mu mnogo tanke!"
"vide mu se rebra!"
Otišao sam od izloga.
Otišao sam u sobu.
Još sam imao sobu.
Počeo sam da nagađam:
da li bih mogao da jedem papir?
neke novine?
bubašvabe?
možda bih mogao da ulovim pacova?
Sirovi pacov.
Oguliš kožu,
ukloniš creva,
uklonis oči,
preskočiš glavu, rep...

ne, umreću od
neke užasne pacovske bolesti!

Ponovo sam lutao ulicama...
toliko sam bio gladan da je sve
izgledalo jestivo:
ljudi, hidranti, asfalt,
ručni satovi...
moj kaiš, moja košulja.

Ušao sam u zgradu i opet se
popeo stepenicama u moju
sobu.

Seo sam na stolicu.
nisam upalio svetlo.
Sedeo sam tu i pitao se
da li sam lud,
jer ništa nisam činio
da pomognem sebi.
Glad je onda prestala
a ja samo sedeo,
i onda sam to čuo:
dvoje ljudi u susednoj sobi,
jebali su se.
čuo sam federe
i jecanje.

Ustao sam i izašao iz
sobe, nazad na
ulicu,
ali sam ovog puta išao
u drugom smeru,
dalje od praseta
u izlogu,
ali mislio sam o prasetu
i rešio da ću pre da umrem
nego da jedem to
prase.

Počela je kiša,
pogledao sam gore,
otvorio sam usta i pustio kišne kapi
u njih... supa s neba...

"ej, vidi onog tipa!"
čuo sam nekog.

Glupi kurvini sinovi, pomislio sam,
glupi kurvini
sinovi!

Zatvorio sam usta i hodao
dalje.

Charles Bukowski