Zver
Moja zver dolazi popodne
Grize moju utrobu
Grebe moju glavu
Reži
Pljuje deo mene
Moja zver dolazi popodne
Dok se drugi ljudi slikaju
Dok su drugi ljudi na izletu
Moja zver dolazi popodne
Preko prljavog kuhinjskog poda
I ceri mi se
Dok drugi ljudi rade svoje poslove
Što zaustavlja njihove misli
Moja mi zver dopušta da mislim
O njoj,
O grobljima i demenciji i strahu
I bajatom cveću i raspadanju
I smradu jalovog groma.
Moja me zver ne ostavlja na miru
Ona mi dolazi popodne
I grize i grebe
A ja joj kažem
Dok se previjam, držeći se za utrobu:
Isuse, kako da te ikad objasnim
Njima? Oni misle da sam kukavica
Ali oni su kukavice, jer odbijaju da
Osete, njihova hrabrost je hrabrost
Puževa.
Moju zver ne zanima moja nesrećna
Teorija – ona kida, žvaće, pljuje
Još jedan deo
Mene.
Izlazim napolje, a ona me prati
Niz ulicu.
Prolazimo kraj dražesnih nasmejanih
Učenica
Kraj pekarskih kola
I sunce se otvara i zatvara kao ostriga
Gutajući na trenutak moju zver
Dok prelazim na zeleno svetlo
Pretvarajući se da sam pobegao,
Pretvarajući se da mi treba hleb
Ili novine,
Pretvarajući se da je zver zauvek nestala
I da su iskidani delovi mene
Još tu
Pod plavom košuljom i zelenim pantalonama
Dok sva lica postaju zidovi
I svi zidovi postaju nemogući...
.jpg)
