PRIZNANjE

Confession by Charles Bukowski

Priznanje

čekajući smrt

kao mačku

koja će skočiti na

krevet

meni je veoma žao

moje žene

ona će videti ovo

kruto

belo telo

prodrmati ga jednom,onda

možda

opet

“Hank”

Hank neće

odgovoriti.

nije moja smrt to

što mene brine, to je moja žena

ostavljena s ovom

gomilom

ničeg.

želim da

ona zna

ipak

da su sve te noći

spavanja

pored nje

čak i beskorisne

prepirke

bile stvari

čak divne

a teške

reči

koje sam se uvek bojao da

kažem

sad mogu biti

rečene:

volim

te...           Charles Bukowski

Divna noć u gradu

-Pijan u mračnim ulicama nekog grada,

noć je, izgubljen si, gde ti je

soba?

ulaziš u bar da nađeš sebe,

naručuješ skoč i vodu.

prokleti bar je aljkavo mokar, namočio

je jedan od rukava na tvojoj košulji.

ovo je sumnjivi lokal  skoč je slab.

naručuješ flašu piva.

Madam Smrt došeta do tebe

obučena u haljinu.

sedne, ti joj platiš

pivo, ona smrdi na baruštinu, stiska

nogu uz tebe.

kelner se nežno podsmehuje.

zabrinuo si ga, on ne zna

da li si žaca, ubica,

ludak ili

idiot.  

tražiš votku.

nalivaš votku do vrha

pivske flaše.

jedan sat je posle ponoći. u svetu mrtve krave.

pitaš je pošto je pušenje,

ispijaš sve do dna, ima ukus

mašinskog ulja.

ostavljaš Madam Smrt tamo,

ostavljaš podsmešljivog kelnera

tamo.

setio si se gde ti je

soba.

soba s punom flašom

vina na ormanu.

soba s igrankom

buba švaba.

Savršenstvo u Zvezdanom Izmetu

gde je ljubav umrla

nasmejana.

Čarls Bukovski – Poeziju pišu jaki momci

O BAROVIMA:
Više ne zalazim u barove. Oslobodio sam se te navike. Kad danas uđem u bar, gotovo da mi je smešno. U životu sam bio u toliko barova da je to jednostavno previše za jednog jebenog čoveka – to je za mlade ljude koji žele da se šibaju s nekim, izigravaju taj usrani mačo stav, smuvaju neku ribu – a u mojim godinama to nije potrebno. Kad danas udem u bar, činim to samo da bih pišao. Previše godina sam proveo u barovima. Toliko mi je muka od barova, da kad uđem u jedan od njih ja se izbljujem.

O ALKOHOLU:
Alkohol je verovatno jedna od najvećih stvari koje su se ikada pojavile na zemlji – naravno pored mene. Pa da… To su dve najveće stvari koje su ikada obitavale na zemlji. Zbog toga se i slažemo. Alkohol je krajnje destruktivan za mnoge ljude. Ja sam samo jedan od njih. Svo moje stvaralaštvo potiče od pijanstva. Čak sam i sa ženama, znaš, uvek bio sramežljiv kad dode do seksa, pa mi je alkohol omogućio, seksualno, da budem mnogo slobodniji. On me oslobađa jer sam ja u suštini stidljiva, povucena osoba, a alkohol mi omogucava da budem heroj, da krupnim koracima gazim kroz vreme i prostor, da prihvatim sve izazove… I zato ga volim...

"POLjUBI CRVE ZA LAKU NOĆ"

Dovoljno spreman da umrem ali ne da
ubijem
uzimam prepisanu zelenu
pilulu
pijem čaj
dok ajkule plove između vaza sa
cvećem
deset puta kruže
dvadeset
tražeći moje kukavno
srce
u idiotskoj majskoj noći 
u Los Anđelesu
nedelja je
neko svira
Betovena

sedim iza spuštenih roletni
u zasedi
dok ambiciozni ljudi sa novim kolima i
novim plavušama
vladaju ulicama
sedim u iznajmljenoj sobi
rezbarim drvenu pušku
crtam gole žene
bikove
ljubavne poze
starce
dečjim bojicama
po zidovima

na svakom od nas je da živi
kako god zna i ume
dok nas generali, doktori, policajci
opominju i mrcvare

kupam se jednom dnevno
plaše me mačke i
senke
teško da uopšte spavam
a kad moje srce stane
čitav svet postaće brži
bolji
topliji
leto će smenjivati leto
vazduh će biti jezerski bistar
kao i smisao

ali do tada
zelena pilula
ti masni pločici na
aveniji i
tamo dole zavera crva crva
crva
a ovde gore
nema plavokose nimfe
da me voli i uspava dok
čekam.

Burning in water, Drowning in flame (1974)

Lep pokušaj

Najbolji san
koji sam ikad
sanjao:
mogao sam da
letim
u tom
snu


leteo sam iznad
polja i 
golih smeđih brda
a ispod mene su
trčali
ljudi, žene i
deca


a onda je 
moj leteći
mehanizam
počeo da popušta
otkazuje
i počeo sam
polako da
padam
prema njima
i oni su
dizali
ruke
da me uhvate
ali iz puke i
obesne volje
naterao sam sebe
da ponovo 
uzletim
van njihovog
domašaja


i tada je
postalo
sve lakše i 
lakše
i leteo sam
uvis
kroz oblake
i iznad njih
u sunce.


kad sam se probudio
bio sam na podu
ćelije za pijance
u starom zatvoru
Linkoln Hajtsa
na Severnoj aveniji
broj 21
i ne da nisam imao
nikakva
krila
već samo potvrdu o
oduzetim stvarima
a neko je
bljuvao u
klozetu.


možda ću biti
anđeo
neki drugi put.


War all the time (1984)

idiot

Čovek se rodi kao genije a umre kao idiot...

" Ć E B E "

Dobro, da se vratim na početak. Dešava mi se da ustanem ujutro s masnicama po telu. Plave masnice. Ima jedno ćebe na koje posebno motrim. Mislim da se to ćebe baca na mene kad zaspim. Budim se i ponekad je oko moga grla, tako da jedva dišem. Uvek isto ćebe. Ali ja ga ignorišem. Otvorim pivo, prelistam Trkački glasnik, pogledam kroz prozor pada li kiša, i trudim se da zaboravim na sve. Želim samo da mirno živim, bez novih nevolja. Umoran sam, ne želim da uobražavam ili izmišljam stvari.

A ipak me te noći ponovo mučilo isto ćebe. Kreće se kao zmija. Poprima razne oblike. Ne ostaje ravno i rašireno preko kreveta. I sledeće noći. Šutnem ga na pod pored kauča. Onda vidim kako se miče. Vidim kako se hitro pokrene kad god prividno gledam na drugu stranu. Ustanem i palim svetla i uzmem novine i čitam, čitam bilo šta, izveštaj sa berze, poslednje modne krikove, kako pripremiti lignje, kako uništiti korov; pisma uredniku, političke članke, oglase za posao, čitulje, itd. Za to vreme ćebe ne mrda, i ja ispijam tri - četiri flaše piva, možda i više, a onda ponekad svane, i tada je lako zaspati.

...

Ispio sam čašu votke na eks i pripalio cigaretu. Onda sam poslednji put privukao ćebe i ZASEKAO! Sekao sam i sekao i sekao, isekao sam ga na parčiće...i strpao ih u vanglu, pomerio vanglu do prozora, uključio fen da izduva dim napolje i, dok se plamen širio, otišao sam u kuhinju i ponovo nalio votku. Kad sam se vratio, bilo je crveno i dobro, kao ma koja stara bostonska veštica, kao ma koja Hirošima, kao ma koja ljubav, kao svaka ljubav, i nisam se osećao dobro, nikako se nisam osećao. Ispio sam drugu čašu votke i ništa nisam osetio. Ušao sam u kuhinju po još jednu, noseći nož. Bacio sam nož u sudoperu, skinuo kapicu sa flaše i pio. Ponovo sam pogledao nož u sudoperi. Na ivici sečiva bio je jasan trag krvi. Pogledao sam u svoje ruke. Tražio sam neku posekotinu na šakama. Hristove ruke bile su divne ruke. Gledao sam u svoje ruke. Nije bilo ni najmanje ogrebotine. Ni zareza. Čak ni ožiljka.
Osetio sam suze kako mi klize niz obraze, puzeći kao teški besmisleni stvorovi bez nogu. Lud sam. Mora da sam zaista lud.

fotografije,crteži i naslovi -2-