Najbolji san
koji sam ikad
sanjao:
mogao sam da
letim
u tom
snu
leteo sam iznad
polja i
golih smeđih brda
a ispod mene su
trčali
ljudi, žene i
deca
a onda je
moj leteći
mehanizam
počeo da popušta
otkazuje
i počeo sam
polako da
padam
prema njima
i oni su
dizali
ruke
da me uhvate
ali iz puke i
obesne volje
naterao sam sebe
da ponovo
uzletim
van njihovog
domašaja
i tada je
postalo
sve lakše i
lakše
i leteo sam
uvis
kroz oblake
i iznad njih
u sunce.
kad sam se probudio
bio sam na podu
ćelije za pijance
u starom zatvoru
Linkoln Hajtsa
na Severnoj aveniji
broj 21
i ne da nisam imao
nikakva
krila
već samo potvrdu o
oduzetim stvarima
a neko je
bljuvao u
klozetu.
možda ću biti
anđeo
neki drugi put.
War all the time (1984)
Нема коментара:
Постави коментар