Dovoljno spreman da umrem ali ne daubijem
uzimam prepisanu zelenu
pilulu
pijem čaj
dok ajkule plove između vaza sa
cvećem
deset puta kruže
dvadeset
tražeći moje kukavno
srce
u idiotskoj majskoj noći
u Los Anđelesu
nedelja je
neko svira
Betovena
sedim iza spuštenih roletni
u zasedi
dok ambiciozni ljudi sa novim kolima i
novim plavušama
vladaju ulicama
sedim u iznajmljenoj sobi
rezbarim drvenu pušku
crtam gole žene
bikove
ljubavne poze
starce
dečjim bojicama
po zidovima
na svakom od nas je da živi
kako god zna i ume
dok nas generali, doktori, policajci
opominju i mrcvare
kupam se jednom dnevno
plaše me mačke i
senke
teško da uopšte spavam
a kad moje srce stane
čitav svet postaće brži
bolji
topliji
leto će smenjivati leto
vazduh će biti jezerski bistar
kao i smisao
ali do tada
zelena pilula
ti masni pločici na
aveniji i
tamo dole zavera crva crva
crva
a ovde gore
nema plavokose nimfe
da me voli i uspava dok
čekam.
Burning in water, Drowning in flame (1974)
Нема коментара:
Постави коментар