" PISAC "

Kada samo pomislim na stvari koje sam izdržao pokušavajući da budem pisac – na sve one sobe u svim onim gradovima,
i kako sam grickao komadiće hrane koji ni pacova ne bi održali u životu.
bio sam toliko mršav da sam mogao da sečem hleb lopaticama, samo što sam ga retko kad imao...

u međuvremenu zapisivao sam stvari iznova i iznova na komadima papira.
a kada sam se selio sa jednog mesta na drugo moj kartonski kofer bio je upravo to:
PAPIR SPOLjA nabijen PAPIROM IZNUTRA, na komadima papira.
svaka nova gazdarica bi pitala: „čime se vi bavite?“
„ja sam pisac.“
„oh...

“Kada bih se skrasio u tim sobičcima pokušavajući da dozovem svoje umeće mnoge od njih su me sažaljevale,
donosile mi sitne poslastice kao što su jabuke, orasi, breskve...
pojma nisu imale da je to bilo skoro sve što sam jeo...
ali njihovom sažaljenju bi došao kraj kada bi u mojoj sobi pronašle bocu jeftinog vina.
sasvim je u redu biti izgladneli pisac ali ne i izgladneli pisac koji pije...

PIJANCIMA SE NIKAD NE OPRAŠTA...


ali kada svet počne strahovitim tempom da se zatvara nad tobom boca vina se čini itekako razuman prijatelj...

ah,sve te gazdarice, većina njih teške, spore, sa muževima odavno mrtvim,
još uvek mogu da vidim te drage duše kako se penju i silaze stepeništima svog sveta.
one su upravljale samim mojim postojanjem: ako mi one ne bi dozvolile da tu i tamo nedelju dana zakasnim sa kirijom, BIO BIH NA ULICI...
a na ulici nisam mogao da PIŠEM, bilo je veoma važno imati sobu, vrata, one zidove...

oh,sva ona tmurna jutra u onim krevetima dok sam osluškivao njihove korake, slušao ih kako kašlju
slušao kako puštaju vodu u svojim kupatilima, osećao miris hrane koju su spremale
dok bih čekao na neki odgovoro prilozima koje sam odašiljao Njujork Sitiju i svetu...
mojim prilozima onim obrazovanim, inteligentnim, snobovskim, rodoskrvnim, formalnim, lagodnim ljudima tamo napolju...
stvarno nisu žurili da kažu, NE, DA...

u onim tmurnim krevetima sa gazdaricama koje bi šuškale naokolo
ubijajući vreme i radoznalo njuškajući, oštreći escajg, često sam pomišljao na one urednike i izdavače tamo napolju
koji nisu bili u stanju da prepoznaju ono što sam pokušavao da kažem na svoj poseban način.


I MISLIO SAM DA GREŠE.

 a onda bi usledila pomisao mnogo gora od toga:

možda sam ja budala...

skoro svaki pisac misli da radi nešto izuzetno.

TO JE NORMALNO.

a onda bih ustao iz kreveta pronašao parče papira
i ponovo počeo da pišem...

Charles Bukowski