PISMO CHARLESA BUKOWSKOG LINDI KING 1972. godine

 “ Svidela mi se tvoja tačka hodanja na rukama, to me napalilo više nego išta...
... sve što ti radiš napaljuje me kao nikad... bacanje voska na plafon...
ti kučko, ti zgodna crvena goropadnice, ti divna, divna ženo...
stvorila si nove pesme, novu nadu i novu radost u starom psu,
volim te, tvoje stidne dlake koje sam osetio svojim prstima,
unutrašnjost tvoje vagine, mokra, vruća, osetio sam svojim prstima;
ti, nabijena na frižider, imaš predivan frižider, tvoja raspuštena kosa,
divlja, ti tamo, ti kao divlja ptica, ta tvoja divlja strana, zgodna, razvratna, čudesna...
držeći te za glavu, pokušavajući uhvatiti tvoj jezik ustima, jezikom...

bili smo u Burbanku, bio sam zaljubljen, zaljubljen do ušiju,
moja prokleta boginja, moj oslonac, moja kučka, moja moja moja moja živuća rajska pičko, volim te...
i tvoj frižider, i kada smo se hvatali i rvali, ona statua koja nas je gledala svojim liričnim ciničnim ljubavnim osmehom, goreći...
Želim te, želim te, želim TE, TEBE TEBE TEBE TEBE!”



Charles Bukowski

ustupio:

Građanin Iks