DA LI STE VI LIK , KOJI POKAZUJETE U PESMAMA ?

  Stvari su se malo promenile: ono što je nekada bilo danas više nije.
Počeo sam da pišem poeziju u trideset i petoj godini kada sam izašao iz bolnice u Los Anđelesu gde sam smrti pogledao u oči.
Da bi neko čitao vaše pesme morate da budete primećeni, pa sam onda počeo da se ponašam nepristojno.
Pisao sam odvratne (ali interesantne) stvari zbog kojih su me ljudi mrzeli, i to je nateralo druge da se zainteresuju za tog Bukovskog.
Bacao sam ljude sa svoje verande u noć.
Pišao sam na policijska kola, zajebavao hipije.
Posle mog drugog čitanja poezije u Venisu, ustao sam, zgrabio lovu i uskočio u kola, naravno pijan, koja sam gazio 80 km/h po trotoaru.
Pravio sam žurke u stanu koje su prekidale policijske racije.
Profesor sa U.C.L.A.-e pozvao me je jednom kod njega na večeru...
Njegova žena je spremila lep obrok koji sam pojeo a onda otišao u kupatilo koje sam skoro celo polomio. Bio sam totalno lud od alkohola.
Jedna dama me je optužila za silovanje – kurva...
U međuvremenu sam napisao većinu svojih dela – bila je to moja ličnost – bio sam to ja i nisam to bio ja.
Kako je vreme prolazilo, nevolje i akcija su same dolazile i nisam više morao da ih iznuđujem.
Pisao sam o tome i to je bilo BLIŽE MOJOJ STVARNOJ LIČNOSTI...
Zapravo, ja i nisam tako čvrsta osoba, a seksualno sam, skoro većinu vremena, veoma čedan, ali sam često i gadan pijanac i mnoge čudne stvari mi se dešavaju kad sam naliven. Ne kažem da je ovo dobro i da sam to radio dugo.
Ono što pokušavam da kažem je da što više pišem, osećam da sam bliži sve širim manifestacijama moje ličnosti.
Ja sam 93 posto lik koji se prikazuje u mojim pesmama; ostalih 7 posto je umetnička nadgradnja koja je iznad života – nazovimo je muzikom u pozadini...


Charles Bukowski