" ČOVEK IZ LIFTA "

 ...Hari je stajao u prizemlju zgrade i čekao lift. Baš kad se vrata lifta otvoriše začu ženski glas iza sebe. “Samo malo, molim vas!” Stupila je u lift i vrata se zatvoriše. Na sebi je imala žutu haljinu, kosa joj je bila pokupljena u punđu, a sulude biserne minđuše klatile su se na dugim srebrnim lančićima. Imala je veliko dupe i bila masivno građena. Njene sise i telo kao da su se borili da provale iz te žute haljine. Oči su joj bile isprano zelene i gledale su pravo kroz njega. Nosila je kesu s namirnicama na kojoj je bilo odštampano Vons. Usne su joj bile nakarminisane. Te upadljivo namazane usne bile su bestidne, gotovo ružne, uvredljive. Jarkocrveni karmin je blistao i Hari podiže ruku i pritisnu dugme STOJ.

Uspelo je, lift stade. Hari krenu ka njoj. Jednom rukom zadiže joj haljinu  i zagleda se u njene noge. Imala je neverovatne noge, sve sami mišići i meso. Delovala je šokirano, kao da se zaledila. On je dočepa u momentu kad je ispustila kesu. Konzerve povrća, avokado, toalet-papir, meso u celofanu i tri čokoladice prosuše se po liftu. Onda se njegova usta nađoše na tim usnama. One se rastvoriše. On joj zadiže haljinu. Zadržao je usta na njenim i počeo da joj skida gaće. Zatim, stojeći, on je uze, surovo je krešući o ivicu lifta. Kad je svršio, zatvori šlic, pritisnu dugme za treći sprat i sačeka, leđima okretnut njoj. Vrata se otvoriše i on izađe. Vrata se iza njega zatvoriše i lift produži...

Hari siđe do svog stana, gurnu ključ  i otvori vrata. Njegova žena, Rošel, bila je u kuhinji i pripremala večeru.

“Kako je bilo?” upita ona.

“Uvek isto sranje”, reče on.

“Večera za deset minuta”, reče ona.

Hari prođe do kupatila, izađe iz odeće i stade pod tuš. Sit je bio šljake. Šest godina, a ni pare u banci. Tako te upecaju – daju ti tek toliko da preživiš, nikad dovoljno da možeš koinačno da utekneš.

Dobro se nasapunjao, sprao penu i stajao dalje, puštajući vrelu vodu da mu šiba niz potiljkak. Odnosila je umor. Onda se obrisa, navuče ogtač, uđe u kuhinju i sede za sto. Rošel je sipala u tanjire. Ćufte u sosu. Pravila je dobre ćufte u sosu.

“Slušaj”, reče on, “daj neke dobre vesti.”

“Dobre vesti?”

“Znaš šta.”

“Menzis?”

“Da.”

“Nisam dobila.”

“Isuse.”

“Nisam stavila kafu.”

“Uvek zaboraviš.”

“Znam. Ne znam zašto mi se to dešava.”

Rošel sede i počeše da jedu bez kafe. Ćufte su bile odlične.

“Hari”, reče ona, “mogu da abortiram.”

“U redu”, reče on. “Ako dotle dođe, učinićemo to.”

Sledeće veče je ušao u lift i vozio se sam. Izašao je na trećem spratu. Onda se okrenu, vrati se u lift i ponovo pritisnu dugme. Sišao je u prizemlje, izašao, otišao do kola, seo unutra i čekao. Video ju je kako dolazi ulicom, ovoga puta bez namirnica. On otvori vrata na kolima.

Sada je imala crvenu haljinu na sebi, kraću od one žute i veoma tesnu. Kosa joj je bila puštena i dugačka. Sezala je gotovo do zadnjice. Na ušima su joj visile iste one sulude minđuše, a usne su joj bile još deblje, namazane karminom. Kako je stupila u lift, on uđe za njom. Lift krenu naviše i on ponovo pritisnu STOJ. Onda se stvorio na njoj, njegove usne na tim bestidnim crvenim ustima. Opet nije imala najlonke na sebi, samo crvene dokolenice. Hari joj smaknu gaće i rinu ga. Kresali su se o sve četiri strane lifta. Trjalalo je duže ovoga puta. Onda Hari zatvori šlic, okrete joj leđa i pritisnu dugme 3.

Kada je otvorio vrata, Rošel je pevala. Imala je užasan glas, pa Hari žurno upade u kupatilo. Izašao je u ogrtaču i seo za sto...

“Isusa mu”, reče on, “otpustili su danas četvoricu, čak i Džima Bronsona.”

“Baš loše”, reče Rošel.

Na stolu su bile šnicle i prženi krompiri, salata i vruć hleb s belim lukom. Pristojno.

“Znaš li koliko je Džim radio kod njih?”

“Ne.”

“Pet godina.”

Rošel je ćutala.

“Pet godina”, reče Hari. “Njih to ne zanima, ti gadovi nemaju milosti.”

“Ovoga puta nisam zaboravila kafu, Hari.” Ona se nagnu i poljubi ga dok mu je sipala u šolju. “Vidiš, napredujem.”

“Aha.”

Sela je. “Dobila sam danas.”

“Šta? Istina?”

“Da, Hari.”

“Pa, to je savršeno, savršeno…”

“Neću dete dok ti ne poželiš, Hari.”

“Rošel, ovo moramo da proslavimo. Flaša dobrog vina! Idem po nju posle večere.”

“Već sam je uzela, Hari.”

Hari ustade i prođe oko stola. Stao je gotovo iza Rošel, a onda joj ukrivi glavu unazad, držeći je šakom ispod brade, i poljubi je. “Volim te, lutko.”

Pojeli su večeru. Dobra večera i dobra flaša vina.

Hari izađe iz kola kada je ušla u hol. Čekala ga je, i oni uđoše zajedno u lift. Na sebi je imala plavo-belu haljinu, cvetni dezen, bele cipele, bele sokne. Kosa joj je ponovo bila pokupljena u punđu i pušila je.

Hari pritisnu STOJ.

“Čekaj malo, mister.”

Hari je po drugi put čuo njen glas. Glas je bio malo promukao, ali uopšte nije bio loš.

“Da?” reče Hari. “U čemu je stvar?”

“Idemo u moj stan.”

“U redu.”

Ona pritisnu dugme 4, popeše se, vrata se otvoriše i oni prođoše hodnikom do 404. Otključala je vrata.

“Lep stan”, reče Hari.

“Volim ga. Jeste li za neko piće?”

“Može.”

Ušla je u kuhinju. “Ja sam Nana”, reče.

“A ja Hari. (brzi)”

“To znam. Ali, kako se zoveš?”

“Duhovita si”, reče Hari.

Izašla je s dva pića, pa sedoše na kauč da popiju. “Radim kod Zodija”, reče Nana. “Kasirka sam kod Zodija.”

“Baš lepo.”

“Šta je tu lepo, jebi ga.”

“Mislim, lepo je što smo ovde zajedno.”

“Ozbiljno?”

“Razume se.”

“’Ajmo u spavaću sobu.”

Hari je pošao za njom. Nana iskapi svoje piće i spusti praznu čašu na komodu. Ušla je u plakar. Grandiozan plakar. Počela je da peva i skida odeću. Nana je pevala bolje od Rošel. Hari sede na ivicu kreveta i isprazni čašu. Nana izađe iz plakara i opruži se na krevetu. Bila je gola. Runo na njenoj pički bilo je mnogo tamnije od njene kose.

“Pa?” reče ona.

“Oh”, reče Hari. Izuo je cipele,skinuo čarape, skinuo košulju, pantalone, potkošulju, gaće. Onda leže na krevet pored nje. Ona okrete glavu ka njemu i on je poljubi. “Slušaj”, reče on, “moraju li da gore sva svetla?”

“Naravno da ne.” Nana ustade i ugasi svetlo iznad glave i stonu lampu. Hari oseti njena usta na svojim. Njen jezik poče da palaca u njegovim ustima, Hari se prevali preko nje. Bila je vrlo mekana, nešto kao vodeni krevet. Ljubio je i lizao njene sise, ljubio njena usta i vrat. Nastavio je da je ljubi neko vreme.

“Šta ti je?” reče ona.

“Ne znam.”

“Ne ide, a?”

“Ne.”

Hari ustade i poče da se oblači u mraku.Nana uključi stonu lampu.

“Šta si ti? Manijak iz lifta?”

“Ne, ne…”

“Možeš samo u liftovima, jel’?”

“Ne, ne, ti si bila prva, veruj mi. Ne znam šta me spopalo.”

“Ali sad sam ovde”, reče Nana.

“Znam”, reče on, navlačeći pantalone. Onda sede i poče da navlači čarape i cipele.

“Slušaj, barabo…”

“Da?”

“Kada budeš spreman i poželiš me, dođi kod mene u stan, jel’ ti jasno?”

“Da, jasno mi je.”

Hari je bio sasvim obučen i ponovo je stajao.

“Nikad više u liftu, jasno?”

“Jasno.”

“Ako me još jednom siluješ u liftu, prijaviću te, kunem ti se.”

“Dobro, dobro.”

Hari izađe iz spavaće sobe, kroz dnevnu sobu i napolje. Prošao je hodnikom do lifta i pritisnuo dugme. Vrata se otvoriše i on stupi unutra. Lift poče da se spušta. Kraj njega je stajala malena istočnjačka žena. Imala je crnu kosu. Crna suknja, bela bluza, najlonke, sićušna stopala, cipele s visokom štiklom. Bila je tamne puti, neznatno nakarminisana. To veoma malo telo imalo je zapanjujuću, jebozovnu zadnjicu. Oči su jo bile smeđe i veoma duboke, delovale su umorno. Hari podiže ruku i pritisnu STOJ. Kako se okrenuo ka njoj, ona vrisnu. On je surovo ošamari, izvadi maramicu i ugura joj u usta. Onda steže jednom rukom taj vitki struk i, dok ga je grebala slobodnom rukom preko lica, posegnu dole i zadiže joj suknju.

Dopalo mu se ono što je video....

Charles Bukowski