šetas naokolo i pališ cigarete,
stariš, gojiš se, i osećaš se sasvim
obično. samo je gest kad
obuvaš cipele, vodiš ljubav, pamtiš, recimo,
da si jednom čitao roman. čak lažeš
prijatelje o vremenu i svom zdravlju.
da li je sreda ili četvrtak? ideš na
klavirski koncert ili na ragbi-meč: to je samo
način daljeg trajanja. spavaš. spavanje
je najbolje. mala noćna igra smrti između
tebe i života. pripremaš se. ponekad se
cveće otvara, ponekad cveće umire.
napiješ se. previse pušiš...
sečeš nokte na nogama. telofoniraš nekom
ko te ne zanima. onda tiho kažeš:
zajebi više s tim. gotov sam....
svako je gotov, na kraju. dobro
je kad znaš da si gotov... sada
možeš da budeš debela zmija što puzi u
mračni bunar, dole u mrak...
sada ti je jasno zašto si alkoholičar...
jednostavno je previše treznih ljudi...
trezni ljudi nisu stvarno trezni
samo što tako misle... idioti
nisu trezni jer rade stvari na
svoj način i ne obaziru se na svet...
ne tražiš kraj ali on dolazi...
kao vojska nacrtana na smešnom belom
papiru. i to je kao da je mudrost u
vrhovima tvojih prstiju... kao da znaš
imena planeta i kao da
vidiš zelenu mahovinu s tamne strane
drveta i pustiš da te obujmi...svojeglavi su najgori...
svojeglavi postaju propovednici, zatim
političari, zatim sveci i ljubavnici...
osuđeni su. istina je
kad vidiš skroz pravo do kraja...
bilo je mnogo dobrih ljudi koji su sada
mrtvi, a ostalo je i nekih dobrih u životu:
glupe usne im se kreću, oči su im otvorene
i oni su nemi, kao drveće i daleke zvezde...
čini me tužnim što znam
da će i oni biti jednog dana mrtvi, jer su
mrtvi svuda oko nas...
njihove vojske saleću moje nemirne noći
a ipak, posle svega, toliko je bolje
što su jednom bili ovde...
The Night Torn Mad With Footsteps
Charles Bukowski
ustupila: Žaklina Živković
Нема коментара:
Постави коментар